Молитва Небеском Цару

Умрећу од лепоте, Божије речи у мени Од свјетлости, која се дубоко крије у недрима, ослепеће ми вид. Од милости Његове која се назире кроз неучињену казну, за сваки мој неисказан гријех, умрећу од лепоте Божије љубави у мени. И стида, што недолична стојим усправне главе и гледам у икону, намјесто да паднем у сузама и молим за себе посрнулу и сав грешни свијет. Дај ми Боже себе, још мало, макар и кроз тешка челична врата, која треском затворих пред Тобом! Дај ми да не умрем у тузи, већ у сјају мјесечине којом обасјаваш мрклу ноћ мог животног пута. И дај ми, још само ово те молим, Дај ми времена, да у овој надолазећој лепоти Твојих ријечи кроз мене, утјешим и себе и сав грешни свијет. Дај ми , дај себе и не склони се од мене. Царе мој и Боже мој!