Тихо у келији монах клечи
то отац Харитон се моли,
молитвено бденије небом јечи
топла молитва пред Богом се проли.
Манастир у сјају векова светли
анђео Чувар мирис тамјана шири,
буђење јутра оглашавају петли
молитвом дугом душа се смири.
Божури љубе Сунца зраке
кроз манастир лебди миомириса траг,
бројаницу стежу молитвене шаке
у небо се узнесе поглед благ.
Харитон Светитеље и Бога моли
сузе клизе низ његово лице,
поља Метохијска искрено воли
док срцем одјекују звона Грачанице.
Монах скрушено кроз манастир ходи
на грудима му светли дрвен крст,
исти онај на ком је распет био
Господ милостив Исус Христ.
Царским дверима хита журно
литургијска молитва се опет служи,
веру - светлу искру чува будно
док блистава љубав манастиром кружи.
Но, једно јутро помрачи се тугом
рубин божури су плакали с кишом,
за монахом добрим божијим слугом
небески анђели проплакаше кришом.
Злотвори без Бога у срцима хладним
убише сведока Божије доброте,
слепом мржњом на лицима горопадним
начинише чеду Божијем, пут до Голготе.
У Призрену граду старом и светом
монаха праведног духовне чистоће,
убише деведесет и девете пред целим светом
арнаутске хорде, језиве мирноће.
Плачу анђели са Богородицом Љевишком
за њеним сином мученим и светим,
ветар разноси божуре пољем Косовским
крвавих латица лете руковети.
Међу прстима му бројаница блиста,
бројаница веза између земље и неба,
на чворовима хиљадама година порука иста
то је оружје вере, молитве, Христа.
Господе, Исусе Христе, помилуј нас грешне
Са Косова и Метохије отерај таму тешку,
нек с црквеним звонима, светлост твоја бљесне
исправи наш немар, највећу према Теби грешку.
Свети Харитоне, заштитниче наш
моли се за нас и чувај у овој тами,
помени нас , буди светло и спас
стаду Христовом, да не останемо сами!
Пред престолом Живога Бога,
Свети Харитон новомучени у радости стоји,
кроз заступништво рода свога
за слогу, љубав и слободу моли.
