ЗА МРВОМ ЈЕДНОМ
O, како ми је жао пса
Што пред зору
гоњен глађу
тражи мрву једну.
Дјевојка
корака лака
прође и видје
мршава пса.
У псећим очима
стајаше чежња
за мрвом једном.
У ташницу завуче
витку, бијелу
руку.
Извади огледалце
И намаза
пуне једре усне .
Он лагано
крену даље
тражећи мрву,
мрву једну.
Прођоше у
том дану
углађена господа
даме
и млади војници.
Журили су
својим путем
док се у чекању
надао и тражио.
Киша је почела врло јака
и хладна. Сливала се
низ мршаво
псеће тијело
танке,
жуте длаке.
А он је дрхтећи
искао само
мрву,
само једну, једину
мрву.
Из даљине
на јакој киши
појави се
босоного
уплакано циганче.
Никад се прије
видјели нису,
а ипак, знали су се
дјечак и пас.
Дјечак је плакао
Пас је цвилио
тог дана
док се киша
сливала.
Загрљени угријаше
гладна тијела
за мрвом,
мрвом једном.
Мршав и
тужан пас уплакан и босоног дјечак, једном једином мрвом љубави
умирише глад
цријева и
усамљеног
несхваћеног
Срца!
