Оно чиме сведочим ова прошла два дана, јесте ваша огромна пажња и заинтересованост за моју причу, "Бијела дугмад" коју сам поставила, представљајући уједно и своју збирку приповједака " Приче из старе шкриње", у којој се и ова прича налази, међу мноштвом осталих животних приповједака. - Ово је прича о животу, тешком и немилосрдном животном путу Јасеновачког логораша, тада седмогодишњег дјечака, Бошка Митровића, и свих великомученика у сабирном и наводно, радном центру, "Циглане" гдје је на мучки и зверски начин изгубило животе преко 800.000. Срба, Рома и Јевреја, међу њима, желим да нагласим, највише Срба, око 700.000, мада тачан број на жалост неће моћи никада да се утврди. Причу по допуштењу Бошкове кћерке Наде сам написала и објавила прије, отприлике три године. Од тада је неколико пута награђивана и добила чак могућочност евентуалне екранизације, али отом - потом. Ово није хвалоспјев, није то моја природа, ово је обраћање сасвим другачије потребе. Желим да вам изнесем захвалност, огромну захвалност за невероватно интересовање и бројност свих вас који сте преносили причу, читали или лајковали. До овог тренутка прича " Бијела дугмад " је достигла бројност читања и невероватну цифру - 4.055! Преко четири хиљаде вас је осетило важност ове теме, преко четири хиљаде вас је прочитало причу а 550 људи је поделило причу са својим пријатељима. Ово је за мене чудесан доказ да нисмо имуни, безбрижни и спокојни у вези српске страдалне историје и оних који су кврљу и тешким мучењима натопили слободарску земљу и нашу Отаџбину. Да није ријеч о тек пуким лајковима тврдим и знам, јер толике приче сам објавиљивала и нити једна није достигла ни приближан број прегледа и читања. На мом блогу је прича " Бијела дугмад" достигла број од 7888 читања! Ко има блог, зна да ту нема преваре и да је прича сигурно читана. Остављали сте и коменатре испод сведочанства о Бошку, и желим да вам одам поштовање, моје велико поштовање, јер ово што радим је ослобађање истини пута, што није лак задатак и није нимало угодно кад су овакве теме у питању. Мој профил није јавна страница, већ лични фејсбук профил и не знам да је ико доживео овакво интересовање за неку објаву, као што је Бошко из Јасеновца!Дали сте ми велику одговорност да убудуће пишем, стварам и радим још посвећеније, када су овакве теме у питању. Наши страдалници то заслужују! Наши страдалници не смију пасти у заборав, поготово данас када се никада више није радило на мењању теза, безобзирном, безобразном и опасном по Србе и наш опстанак будући, негирању жртава, брже - боље, мењању историје и покушају да од жртава начине џелате! Данас се краја и ствара нови наратив о Србима који су увек били само слободарски народ и ослободиоци своје Отаџбине, од стране нападача. Србе покушавају начинити геноцидним! Има ли то гдје и може ли то бити, људи моји! Тешко проживљавам све то, јер не дам, не дам да на име и презиме мојих предака, свих мучених и великомучених Срба падне нова усташка рука, неонацистичка и могу слободно рећи сотонистичка! Данас се преговара за столом међу тим кољачима цивилизацијског човека, да се НАМА СРБИМА, потури србосјек, логори за дјецу, Сисак, Јастребарско, Јасеновац, Козара, Доња Градина, Братунац, Аушвиц, " Милосрдни анђео",уранијумске бомбе, несрећна и у историји страдања, најстрадалнија Палестина, уништена и угашена дјетињства,побијена дјеца која су само дјеца, и у Србији и било гдје другдје, само то, невина ,мала дјеца, која су вјеровала " великим" а тако мизерним и малим, школе, вртићи су угашени, дакле, Африка, Етиопија,гладна деца умиру и то ваљда припада нама, нама се још "предаје " одговорност за Либију, Ирак, Иран, Вијетнам, " близанце" и колико у недоглед несреће у свијету од стране ГЕНОЦИДНЕ ТВОРЕВИНЕ И ТВОРЕВИНА! Е, па НЕЋЕ МОЋИ! ЈАСЕНОВАЦ НИЈЕ ЗЛОЧИН, ТО ЈЕ ГЕНОЦИД, и са сваким умањењем или перфидним и болесним мењањем историје у Хрватској се потврђује непокајање и безбрижност, што наводи да би се опет тако нешто могло десити, што су уосталом деведесете потврдиле у "Олуји" ,Бљеску" "Лори" и поновно Славонији... Имам дивних пријатеља и међу Хрватима и Муслиманима. Поштујемо се и јако добро осећамо, јер сви знају да мој наратив није мржња, рат и пакост, већ милосрђе, љубав и истина. И ово моје писање није из мржње нити потребе да се ствара мржња. Кажу " пусти, било - готово" Како да пустим у заборав било које дјете, писал сам и о Палестинској дјеци, јер ме и њихове сузе боле. Истина, истина на светло дана, она ће ослободити ропства ову нашу планету. Сви за злочине, без изузетка треба да одговарају, али док се не ријеши болна и рањена тема ЈАСЕНОВАЦ, нигдје далеко нећемо отићи. Данашње стурктуре мало или готово ништа не чине по питању отварања докумената и архиве ( која је много уништена) али макар резолуција о Јасеновцу и тражење да држава Хрватска преузме одговорност за страдања дјеце, трудница, мајки, стараца и младих мушкараца. Имам документовану књигу " Јасеновац од 41-45 и немам срце ни желудац ни храброст да је отворим, јер је и писање " Бијеле дугмади" било болно и прекидано због велике аритмије коју сам добила. Драги моји пријатељи, сви људи добре воље, ујединимо се за добро. Ја као писац и пре свега потомак "Солунског војника ", не дам да падне црна и густа, лепљива и злобна крв, већ једном је окупан властитом, светом кврљу! Не дам да Срби буду проглашени геноцидним народом, и премда сам немоћна пред " великим", могу макар свој глас да дам и да јаукнем до неба" Та Србија вас је Европо ослободила од ропства док сте читаву једну малу земљу гурнули да боси и у вуненим чарапа прелазе Албанију гдје су се смрзавали и страдавали и од Албанаца. Та Србија је у Другом Св,рату подигла свој глас и донела слободу свом народу , Европи и свету, а највише је страдала у конц логорима НДХ некадашње, Немачке, хитлеровске нацистичке државе и многих држава који су покушали освојити Србију и бацити је на колена. Бугари су у својим крвавим пировима били на понос Немачкој и Аустрији.Ђта је данас са Косметом!? Шта је са српским живљем који је тамо остављен и проживљава хапшења и мучења, силовања!? Срамим се, срамим се оваквог " цивилизацијског" света гдје се дјеца убијау, продају за новац као џак кромпира, убијају, нуде на сајтовима. Срамим се тих и таквих, који би сада да своје прљаве руке о нашу белу прегачу, обришу! Волим живот, волим људе, волим свет, хришћанка сам Правослвана и мој Исус Назррћанин је страдао од таквих који данас распињу децу и све нас трују и загађују. Милосрђе, човекољубље је моје животно било, пулс мог крвотока. Жао ми је свих страдалих ма било које вјере били. Свет и ова планета нема вјеру ни нацију, већ простор, сунчани и велики простор за све нас. Али док се не почне болно кајати за почињена злодјела они од којих све креће, тапкаћемо у мраку, дубоком мраку који не обећава светлост већ слепило и вјечну таму! И још за крај да напоменем да ни једне новине нису пренеле ову моју причу, која је толико објава и читања доживела, што ме не чуди од режимских гласила, преносили су са неупоредиво мањим лајковањима, и објавама много мање важне теме и приче, али " Бијелу дугмад" и моју пјесму " Те ноћи умрла је доброта" нико, никада није објавио од званичних медија, премда сам слала уредницима баш за дане обележавања Јасеновачког пробоја и жртава Јасеновца. Не брине мене то... Ви читаоци сте доказ да истина има свој пут као вода и да прије или касније пронађе отвор и излије се. Ви се не можете ни подмитити нити завести, осећате и прихватате писање оних који вама пријају. Ова прича вам је заиста "крвно" и историјски значајна, хвала вам за то! Захваљујем се свим порталима који су отргли "Бошка и све Јасеновачке мученике" од заборава и немара. Како радили - тако нам Бог давао. Како чинили - тако нам Бог судио.