MORE - PRVI DIO

                                       

- Konačno, ubijedila sam majku da idemo same na more - ushićeno u razgovoru na telefon, reče ljupka i lijepa mlada djevojka.

- Mnogo se radujem Irena da idemo same.Napokon, šesnaest nam je godina ,nismo više male djevojčice. Idem sa kevom ovih dana da pokupujem sve što mi treba i onda palimo .Ej ,ko će nam biti ravan?  

-Da, i ja sam sve kupila ,čekam da mama dobije tu crkavicu od plate ,pa da kupim još jedan kupaći kostim.Kupila sam već  jedan kostim u kompletu sa ogrtačem  za plažu.Joooj, što sam srećna. Jedva sam ubijedila mamu, za dlaku mi je umaklo more.

Žena lijepih crta lica nervozno se osvrtala gledajući gdje joj je kćer, želeći još malo da proćaska sa njom.Da još neki savjet dobije od majke. Ipak, samu je pušta na more sa drugaricom čije roditelje ne poznaje najbolje.Ono što zna, jeste da su uticajni u gradu, da njihova kćerka već dvije godine putuje sama na more sa društvom  i da imaju veliku kuću u Perastu. Irena je molila da i ona krene sa drugaricom ove godine. Lomila se dugo i razmišljala nekoliko besanih noći šta da radi.  Bila  je odličan đak, istaknuti matematičar i veoma dobro dijete. Umiljata i nježna.Uvijek su otvoreno o svemu razgovarale i nije nikada imala od nje nikakav problem. Svo to povjerenje  je  mukom stečeno i  sa velikim trudom. Nevenka je ostala sama da odgaja kćerku. Muž - Irenin otac se izvukao nakon dvije godine braka, uz obrazloženje da brak nije ono što je on zamišljao.  Nakon razvoda je otišao skoro bez pozdrava ,uz napomenu da će slati novac kada bude imao, i koliko bude imao .Teško je bilo Nevenki povjerovati da je njen muž, čovjek koga je odabrala srcem,zauvijek zatvorio vrata njihovog doma i njenog srca. Povrijedio je mnogo i trebalo joj je prilično  vremena da se malo oporavi od tog ožiljka.Poslednje što je čula o njemu  od zajedničkih prijatelja, jeste da se oženio u Njemačkoj. Za papire! Često je proganjala pomisao zbog čega se sa njom oženio? Kako je mogao da ostavi djevojčicu od dvije godine i nju, same?Bile su podstanari .Njegov odlazak je značio i veliku materijalnu nesigurnost.Nakon njegovog odlaska nije imala vremena mnogo da pati. Tražila je dodatne poslove kako bi pokrila troškove stana i života. Težak je to život i mnogo odricanja. Pored svega toga, uvijek je nalazila i ostavljala vremena za zajedničke trenutke sa svojom mezimicom . Uveče bi umorna jedva sklapala oči i kratko spavala do jutra, kad su je čekale ponovne ,iste obaveze. Ali, eto.

 -Imam samo nju - pomisli Nevenka sa posebnom nježnošću, tražeći pogledom svoju jedinicu.

Irena  ,skoro djevojčica po izrazu lica, veselo je ćaskala sa drugaricom na kojoj je bila izuzetno skupa garderoba. Posmatrala je Nevenka obe par trenutaka, i pomislila kako joj se nešto ne sviđa na toj djevojci .Uvukla  se zebnja u majčino srce a da ni sama nije znala zašto. Kretnje, odvažan neki položaj tijela, neka oholost i pritvornost u licu Irenine  drugarice, nije promakla iskusnom majčinom pogledu, i ona skoro zažali što je pristala na tu današnju slobodu roditelja i djece.

-Dođi Irena - blago ali odlučno poviče Nevenka. - Trebaš mi.

Nepozvana priđe i Hana ,napuhujući balon od žvakaće gume.  

-Kaži mamice-   pažljivo reče Irena.

Ne mogu sada ni da kažem ništa kada se ova djevojka nepozvana približila -  pomisli, i tek da nešto kaže , brižno je oslovi sa nadimkom kojim joj se obraćala kada je zabrinuta .

-Irice, budi dobra i čuvaj se .

-Ne brini mamice,sve će biti u redu.

- Ne brinite - upade Hana sa komentarom. -Nije vaša kćerka više mala djevojčica ,mi smo odrasle. Vratiće se u komadu,neumjesno prokomentarisa i neprikladno  bučno se nasmija.

-Nevenku je prožela jeza od tih riječi, pa je oštro pogleda i upita - Ne vidim tvoje roditelje da te ispraćaju. Jesu li tu negdje u blizini, voljela bih se upoznati sa njima?

-Oni mene ne ispraćaju. Inače rade mnogo, ali svakako imaju povjerenje u mene i znaju da znam sama sjesti u autobus - ovo poslednje naglasi sa nekim čudnim tonom i okrenu se Ireni.

-Zar ne Irice da smo već velike. Nemamo više deset godina da nas mame ispraćaju. - Pošto je i Irena sa nelagodom pogleda, požuri da doda

-Ne brinite gopođo,naviknut ćete se već.I mojima je bilo čudno ali sada me ni ne pitaju.Daju mi novac i znaju gdje sam otišla.Imaju savršeno povjerenje u mene.

 Autobus je kretao i nakon dugog mahanja, Nevenka spusti ruku.Shvatila je da već odavno ne vidi autobus i polako se uputi ka kući.Već tog trenutka je osjetila koliko joj nedostaje kćerka ,a tek je krenula sa stanice. Uzdahnu i u mislima im poželi  srećan put. 

Irena i Hana su se vozile već dva sata uz prijatno ćaskanje i slušanje muzike sa telefona. Na jednoj od stanica uđoše novi putnici.Tri momka se takođe ukrcaše  na toj stanici i potražiše pogledom mjesta.

-Hej,ovde smo - dobaci Hana  momcima koji odmahnuše pozdravom i uputiše se ka njihovim sjedištima. Preko puta njih,  bila su  slobodna sjedišta i oni se zavališe u njih uz dvosmislene poglede i očito odobravanje ,kada su odmjerili Irenu.

- Ko su momci? - upita Irena iznenađeno i zbunjeno.

-Zar ti nisam rekla - reče Hana. -I oni idu u Perast  pa su se dogovorili sa mnom da budemo skupa ,da svi imamo društvo.

-Nisi mi rekla - nezadovoljno odgovori Irena,pomislivši kako je ovo trebao biti odmor sa drugaricom, a ne, sa  još  nekakvim nepoznatim momcina.

-Opusti se ,ne ujedaju - reče i stavi slušalice na uši ,pokazujući nedvosmisleno da je na tu temu razgovor završen.

-Irena je imala veoma loš osjećaj i duboko u sebi je mislila da je prevarena. Pomislila je da izađe na sledećoj stanici i pozove majku da dođe po nju,međutim,Hana je tako popularna u školi i prava je sreća biti njen dio društva. Razmišljala je jedno vrijeme koliko bi Hana ismijala i  nju i njeno ponašanje pred cijelom školom, i kako se niko ne bi družio sa njom.Već je sebe vidjela usamljenu i izruganu, i jeza je obuze od tog prizora.  Mnogo misli joj se izmješalo i odluči da se opusti i ne razmišlja ni o čemu lošem.

-Šta može da mi se desi- razmišljala je sama sa sobom. -  Odrasla sam  osoba i niko ne može da mi pokvari raspoloženje, niti me nagovori na nešto što  ne želim.  Na kraju krajeva, šta ima loše u tome da imamo društvo .Istina,  više  bih voljela da je posvećena samo meni, ali nas dvije smo toliko različite. Ona je stalno u nekom društvu i ne bi joj bilo zanimljivo sa mnom, pomisli Irena. Baš sam nezahvalna, Hana je tako dobra i povela je drugove da imamo društvo,u jednom trenutku prekori samu sebe, i utonu u drijemanje, mada ni sama nije bila sigurna šta da misli zapravo.

Put do Perasta,najstarijeg grada u Crnoj Gori, bio je jako prijatan.Irena se počela opuštati uz duhovite i vedre momke, kao i  Hanin veseo smijeh, i pomisli kako bi ispala glupa da je izašla iz autobusa.Čime bi mogla  objasniti svoj postupak? Time što su ušli neki momci koji će za svoj groš da budu na moru i povremeno se druže sa njima.

Kuća je bila ogromna.  - Hanini roditelji su zaista bogati- zadivljeno pomisli Irena. Kućna pomoćnica  im je pripremila  doručak i pokazala sobu koju je spremila za Irenu. Momci su imali sobe na spratu kuće i Irena pomisli kako joj ni to Hana nije rekla. Mislila je da će oni stanovati privatno.

-Spremaj se za plažu - reče veselo Hana dok je otvarala svoj skupi kofer.Pogled na njenu garderobu i izbor kupaćih kostima zastidio je Irenu.Pomislila je kako je njena garderoba skromna . Ponijela je uglavom ono što nosi svaki dan. Mama je jedva odvojila za jednu novu suknju, haljinu i dva nova kupaća kostima sa ogrtačem. Zadužila se kod teta Marice za dvije naredne plate da joj omogući  džeparac, i ta pomisao na majčinu ljubav i žrtvu je rastuži .

Otišla je do kupatila i pažljivo se spremala.Nešto duboko je pržilo iznutra što nije znala da objasni sebi. Neka tuga i istovremeno ljutnja, zašto ona nema tako bogate roditelje.Zašto mama sada mora da se odriče mnogo toga, zato što je nju poslala na more? Svima je normalno svake godine da pošalju svoju djecu na more, pa ponovno  i sa roditeljima da idu. Njen tata nije poslao poslednjih osam mjeseci ni jedan dinar. Mama kaže da nema načina da ga tuži jer nije u svojoj zemlji.Sve te misli su je obuzimale kada je čula nestrpljivo kucanje na vratima .

-Jesi li se spremila do sad? Hajde čakaju nas na plaži Ivan, Andrija i Boris.

-Hana odmjeri Irenu kada je izlazila i prikrivena zavist progovori iz nje.

-Hmm,ko bi rekao da si tako zgodna.Svaki dan se oblačiš kao neka Barbika- mamina Irica ,podrugljivo reče, pa nisam mogla ni da zaključim koliko si zgodna.Lijepa a pametna, hmm,baš zanimljiva kombinacija reče i uputi se ka izlazu.

Irena nije mogla da zaključi da li je i ovo poslednje rekla podrugljivo ili iskreno,i nekako joj se pokvari raspoloženje. Krenula je sa torbom za plažu prema vratima,pogledavši svoj odraz u ogledalu koji je pokrivao pola hodnika ,sprata kuće.

Imala je krupne, veoma krupne oči, tamno smeđe boje sa dugim uvijenim trepavicama.Ovalno lice sa istaknutim jagodicama ,pune usne ,veoma pravilne zube koje je korigovala nošenjem  fiksnog  aparatića  nekoliko godina ranije, i meku,loknastu kosu koju je mogla oblikovati kako god je željela. Iz ogledala je posmatralo umiljato ,lijepo lice sa sjajem u očima i osmjehnu se sebi. Visoka,vitka figura u kupaćem kostimu sa ogrtačem petrolej boje isticao je bjelinu njenog lica. Zaista je bila lijepa. Ipak, i pored svih naznaka formirane djevojke, ona je ipak bila više  djevojčica nego djevojka. Na licu se vidjela sva nevinost i svježina koja nije narušena noćnim izlascima ili porocima bilo koje vrste. Njene drugarice iz razreda su većinom pušile ženske ,tanke cigarete, izlazile svaki vikend do jutra i već imale momka.Mnoge od njih su čak i spavale sa momcima i otvoreno o tome pričale. Irena je  djevojka koja je imala mjeru u svemu. Društvena je i zabavna, ali za ukus današnjih djevojaka ,previše dosadna.Ima najbolju drugaricu Sonju koja nije pozvana  da krene sa njom na more, a iskreno ,ne bi ni pošla, kako je rekla,jer joj Hana uopšte ne odgovara.Smatrala je da je Hana veoma loš izbor za odmor  i čudila se Ireni zbog čega se odlučila na odlazak sa djevojkom koja je veoma slobodnih shvatanja, i veoma popularna u školi,baš zbog tih njenih nazora.  Irenu je bilo sramota da prizna Sonji da je veoma polaskana bila kada je Hana upitala želi li da ide sa njom na more.Smatrala je da je pravo čudo da bude dio Haninog društva makar deset dana, i zaviri u taj bogataški život. Sa jedne strane joj je bio i izazov, a sa druge strane ,nije se nalazila u ovakvom bogataškom životu nikada, i želja da malo proživi, je nadvladala. Majci je naravno sakrila pravu Haninu prirodu,misleći da je majka ne bi shvatila i da je ne bi, u tom slučaju, pustila  na more. Obzirom da su imale veoma iskren odnos ,smatrala je da nije ništa strašno to što je prećutala Haninu popularnost .Rekla je koliko su bogati i da Hana svake godine pozove nekoga iz razreda, i to je bio preloman momenat kada se majka složila da je pusti.Činjenica da svake godine neko od drugova bude gost u njihovoj kući je dirnuo majku, i ona pomisli koliko su to humani ljudi. Poslala je po Ireni kilogram kafe i fine porculanske šoljice .

-Hajde već jednom - nestrpljivo viknu Hana .- Želim konačno da se okupam,šta se posmatraš toliko dugo!? Lijepa si i sama znaš.

Obe se uputiše laganim hodom ka plaži. Miris joda u zraku, i niz  palmi duž glavne ceste ,izvukao je Ireni veselo raspoloženje.Veoma se radovala plaži i ovom samostalnom odlasku na more. Hana joj je usput objašnjavala koliko je Budva blizu i da će se u narednih nekoliko dana, odvesti brodićem tamo. Kuća Haninih roditelja je bila veoma blizu plaže,na svega nekoliko minuta hoda. Približivši se plaži, njih dvije ugledaše momke koji su im mahali ,već okupani i nestrpljivi da se sastanu.

-Gdje ste do sada cure? - Mi smo već okusili slanost vode - reče Boris koji je zadivljeno posmatrao Irenu . Uplatili smo i za vas dvije ležaljke i suncobran.

-Plaža je božanstvena-  ote se Ireni iskren uzvik. Zadivljeno je posmatrala prozirnu plavu vodu ,lagane talase i dva brodića koja su prevozila zadovoljne turiste.Muzika sa razglasa brodića se čula a krik galebova koji su se spuštali na vodu po svoj dnevni obrok, je upotpunjavao pravi morski ugođaj. Irenu obuze divno raspoloženje i pomisli koliko bi voljela da je i Sonja tu sa njima,da vidi ovu ljepotu. Ni ona nikada nije bila u Perastu .Dan na plaži je bio ispunjen kupanjem,kartanjem i veselim raspoloženjem. Boris je veoma duhovite priče izbacivao iz svog bogatog humorističkog sadržaja, i jedini je bio punoljetan. Imao je devetnaest godina ,Andrija i Ivan su imali sedamnaest, i dogovarali su se gdje večeras da odu. Potpuno su poznavali društveni sadržaj Perasta i Irena zaključi da su česti gosti u Haninoj kući.

-Hej, mogli bi u caffe Armoniju večeras.Znaš da  imaju živu svirku - reče Boris pogledavši Hanu.

-Odlično- složi se ona, paleći novu cigaretu i pogleda Irenu. -Dopašće ti se sigurna sam, mjesto je baš po tvom ukusu.

Irena se zadovoljno osmjehnu i svaka pomisao koja se ranije provlačila da se osjeća neprijatno i nepripadajućom u ovom društvu, bila je eliminisana . Osjećala se veoma dobro i polaskano što je dio ovakvog života, makar za kratko. 

Hana se pažljivo spremala  za izlazak u caffe bar . Cio krevet je bio zatrpan odjevnim kombinacijama i Irena nije mogla a da ne zapazi, koliko skupu garderobu ima.U jednom trenutku je pomislila koliko bi sve to  koštalo da  počne da procjenjuje. Pogledala je svoj oskudan sadržaj kofera i prilično se oneraspoložila.

-Idem i ja da se spremim- nesigurno je rekla i otišla u svoju sobu.

-Ako večeras obučem svoju najnoviju haljinu,neću imati sa čime kasnije da izađem - pomislila je.Odlučila se za jednostavnu kombinaciju uske sive suknje i lagane,cvijetne  košuljice.Diskretno se našminkala i pogledala u ogledalo.Na noge je nazula srebrne sandale sa tankim kaiščićima i bila je zadovoljna prizorom. Lagano je preplanula na plaži danas, i to je upotpunilo ljepotu njenog lika.Izgledala je veoma lijepo i zadovoljno. Nazvala je mamu nakon toga i opisala ljepotu kuće, objasnila da su same u kući,izostavivši važan podatak da su momci u kući, i obećala  da će se redovno javljati.

Boris je zadovoljno posmatrao prizor pred sobom i kao da je to najprirodnije ,ponudio  ruku Ireni, očekujući da prihvati njegovu  . Ona ga zbunjeno pogleda ali njegov ohrabrujući pogled je smekša. Položila je svoju ruku na njegov dlan  ni sama ne znajući šta to treba da znači. Sa jedne strane se osjećala neprijatno a sa druge joj je veoma prijalo Borisovo interesovanje.Bio je veoma duhovit i lijep mladić.  Vozio je motor, imao položen vozački ispit i bio iz Hanine klase.Imućan i  poželjan mladić. Prilično visok i razvijen sa gustom crnom kosom i tamnim očima ,bio je prava prilika svakoj djevojci.Tako šetajući jedno uz drugo bili su zaista  lijep par.

-Rekao bi neko da ste iz Holivudskih filmova ušetali- podrugljivo dobaci Hana ,držeći Ivana za ruku.

Hanina podrugljivost već koji put danas,nikako nije odgovarala Ireni ali je pomislila da je možda umislila taj ton kojim je svaki put komentarisala njenu ljepotu.

Andrija je šetao sam pored njih, ugovarajući susret preko telefona, sa nekom djevojkom sa kojom se očito svaki put sreće kada stignu na more. 

Krenuli su u caffe bar. Hana je svo vrijeme bila veoma vesela i šalila se na račun maminih kćerki, koje su usput susretale, što Ireni nikako nije prijalo i nekako se nalazila u tome.

Živa muzika je ugušila svaki razgovor i oni uđoše u bar. Prigušena svjetla i svijeće na stolovima, pridonosile su nekoj tajanstvenosti  i posebnom tonu prisnosti među njima. Konobar im je klimnuo glavom i odveo ih do stola koji je rezervisan. Naručili su morske plodove sa laganim bijelim vinom i uživali u ambijentu i muzici. Društvu se pridružila i djevojka koja je očito svaki put Ivanu pravila društvo. Odmjerila je Irenu i pružila ruku dok se upoznavala sa njom. Stisak ruke  je bio mlak i ona zaključi da joj se Ivanovo društvo uopšte ne dopada.Dubok dekolte skupe haljine ,sandale koje su imale logo -  Gucci,  i tašnica u ruci, sa ukrašenim  dugim noktima,  poljuljaše Irenino samopouzdanje. U jednom trenutku je shvatila koliko ne pripada ovom skupom društvu ali već je bilo kasno za taj zaključak.Sjedila je sa njima u društvu i jedino što je mogla,ponašati se opušteno koliko je to bilo moguće .Da bi se zaista oslobodila nelagode, popila je nekoliko čaša vina i zaboravila na sve misli koje su je obuzimale.  Hana i Dubravka, Ivanova pratnja ,su opušteno sjedile ,oslonjene na njih dvojicu i povremeno se ljubile sa njima.Ivan je drsko prelazio rukom preko Dubravkinog tijela i bez ustručavanja pokazivao požudu.Kao da je to najprirodnije ponašanje ,u jednom trenutku su se odvojili iz društva i otišli van .Hana se zarazno smijala,očito pod uticajem alkohola, i dobacila neumjesan komentar " golupčićima",kako ih je nazvala. Nakon izvjesnog vremena i ona se odvojila sa Andrijom, i Irena ostade sama sa Borisom. U početku nije znala šta da priča sa njim ,ali on je ubrzo pronašao temu i ona se sve više opuštala. Nije bio nasilan niti drzak, očito je prepoznao šta bi je udaljilo, i veoma polako joj je prilazio .Nekoliko puta je kao slučajno dodirnuo njenu kosu i nakon izvjesnog vremena počeo da približava svoje usne njenim. Srce joj je tuklo veoma snažno i nije bila sigurna da li je to od uzbuđenja ili nervoze. Prvi poljubac ipak nije zamišljala ovako, usput i sa nepoznatim dečkom. Njegov miris je i uzbuđivao i trijeznio. Okrenula je obraz i Boris je poljubio u lice ,sakrivši nervozu zbog toga. Nasmiješio se i nastavio  razgovarati kao da se ništa nije desilo.  Nakon izvjesnog vremena njih četvoro se pojavilo i ponovo su sjeli za sto. Izgledali su previše opušteno i veoma bučno su se smijali.Hana je upitno pogledala Irenu i uputila joj neki čudan osmjeh. Nakon ponoći, gosti su polako počeli da se razilaze. Nekoliko popijenih flaša vina, kvalitetna,obilna  večera i tri popijena viskija, su bili epilog te večeri. Ceh je bio izuzetno visok, no Hana opušteno uputi konobaru par rečenica da stavi taj iznos na račun njenog oca.  Nakon kratke  konsultacije iz koje  je Irena bila izuzeta, odlučili su da nastave druženje u Casino baru. Irena je pomislila kako joj se spava i kako  uopšte ne želi da  ide u kockarnicu. Nikada nije bila tamo, i ono što je obećala mami i sebi ,bilo je da se nikada neće opijati,biti u društvu kome ne pripada ,da se neće kockati niti ikada probati drogu. Tok večeri joj nikako nije odgovarao a stid da se odupre njihovom izboru, i strah da ne bude ismijana,nadvladali su, i ona ćutke krenu sa njima, mimo svoje volje. Vino je lagano uhvatilo i ona se nesigurno oslonila na Borisovu ruku. Pritiskala je sva ta situacija i već je požalila što je došla na more u društvo kome ne pripada.  Mislila je i o skupoj večeri i onolikom računu.To je bila skoro cijela mamina plata. Kako će to da podijeli mislila je u sebi i zašto će uopšte u kockarnicu kada niti ima novac niti voli taj ambijent? Loše raspoloženje je pritiskalo i Hana naslutivši o čemu misli ,kratko reče.

- Opusti se.Pozvala sam te na more da malo iskusiš život koji postoji i mimo tvoje skromne sobice.Kockarnicu drži moj tata, a ne moraš da kockaš uopšte ako ne želiš.Sjedi sa nama i budi Borisu maskota.

Crveno i crno osvjetljenje je vrijeđalo oči ,dok se nije privikla. Kockarnica je bila prepuna. Aparati ,rulet  i kladionica su bili sadržaji koji su se nudili u tom zadimljenom prostoru. U vazduhu se osjećala napetost i novac. Pojedini su nervozno udarali u tipke slot mašina ,napeto iščekujući šta će aparat da odabere .Da li gube ili dobijaju. Miris duvana joj je pržio grlo i ona se zakašlja.Hana se nasmija i zaključi da je jedini lijek protiv kašlja da i ona zapali cigaretu i pridruži se pušačima. Tako joj dim neće škoditi.

Boris se uputi prema ruletu i priđe krupijeu potraživši mnogo žetona. Iz džepa je izvukao skup kožni novčanik prepun novca. Platio je žetone i iznenada se okrenuo Ireni upitavši je

-Koji broj ti je srećan?

-Trideset pet- zbunjeno odgovori Irena . -Zašto?

-Da tipujem na tvoj srećan broj.Da vidim da li ćeš mi večeras biti srećna -jednostavno odgovori .

Svi su posjedali oko stola i sačekali da ostali kupe žetone. Jedan po jedan su prilazili i plaćali. Irena je sa dozom nelagode posmatrala sve te likove koji su se okupili oko zelene čohe i kruga sa brojevima. Krupije je dao znak da svi postave svoje žetone na brojeve.

- Crveno ili crno?- upita Boris , Irenu

-Crveno .

Boris je postavio punu šaku složenih žetona na broj 35,crvenu kocku. Pratio je pogledom sve koji su stavljali  i krupije najavi početak igre. Loptica je ispuštena  u spin točak. Dok se  vrtio, svi su pratili pogledom lopticu na koju cifru će da se zaustavi.

-Crveno 5- na razglasu je odzvanjao prijatan ženski glas.

- Hej, imamo dobitak -ushićeno reče Boris.Istina , ne baš očekivani,ali je dobitak.Pogodila si boju. Irenu obuze neka prijatnost i olakšanje. Pomišljala je šta bi ona mogla sa tim novcem koji je Boris olako stavio na samo jedan broj, i bi joj drago da su makar neki iznos novca izvukli. Isplata je obavljena i najavljen je sledeći krug.Boris je digao ruku u znak da nastavlja igru. Opet je položio žetone na crveno 35 i okrenuo se Ireni

-Osjećam da ćeš mi biti večeras srećna, rekao je nekim glasom koji je odavao visoku dozu adrenalina. Kocka je očito bila njegova strast i uživao je u toj igri iščekivanja i napetosti.   Nekoliko puta te večeri su dobijali sitnije uloge,a onda je loptica pala na crveno 35. Sav uložen novac i nekoliko puta uduplan, pripadao je Borisu. Svi su bili ushićeni i gledali su koliki iznos treba da dobije. Cijeli kazino je zastao i svi su okrenuli glave u pravcu njih dvoje.Boris je od uzbuđenja isprekidano dahtao kao da će dobiti srčani udar ,a kad se pribrao,podigao je Irenu u naručje i vrtio po sali sav srećan.

- Vila, dobra i čarobna vila si ti- ponavljao je uzbuđen u nekom laganom rastrojstvu.

 Igru nije nastavio, znao je kad treba da prekine  i pozvao svima piće. Ostali su još neki sat vremena dok su sačekali isplatu. Dok je prinosio čašu ustima i nudio joj Martini, sa žudnjom u glasu joj se obratio

-Srećkice moja, mi ćemo posebno nazdraviti ovaj poseban dan