Чим нека група постигне 20.000 и више чланова фб.је гаси као опасну, потенцијалну заједницу здравомислећих људи који могу да се побуне на њихово зло и подсјете их на њихово ништавило!
Схватамо ли да нам све више и више сужавају круг опстанка!? Да нас и кроз ове бесмислене дистанце кроз наметнуте мјере у пандемији, желе разбити на ситне честице.
Не, ни на парчад,јер су она крупна.
На честице које ће развејати вјетар као прашину. Пуштају нас да будемо у овој цуркуској шатри само дворске луде, никако као организатори и мозак забављачке дружине!
Пуштају нас да објављујемо шта год желимо док се не дотакнемо истине.
Било историјско страдање Срба, Индијанаца, Рома, Афричке гладне дјеце, Етиопије, Индије и окрутне глади и отимања дјеце тамо и било гдје у свијету гдје неки народ пати и изумире.
Можемо бити само тужни пајац у представи са нацртаним осмјехом, који је ту само да забави и себе и друге, а да ли се у срцу налази отисак туге и извор суза ,то није препоручљиво показати. Штавише,квари забаву!
И док у овом руглу све мрачнијих тајни које се припремају у кухињи лудака којима је дата власт, цвијета коров зла који гуши доброту, иза ове шатре ипак постоје људи који и даље знају да мисле!
Знају да чине добра дјела. Знају да заплачу због туђег оскудног јела, знају да одбране подмукло спремљено затирање цркве, музеја, неке вјечне куће која подсјећа на онај народ који је гинуо због слободне,здраве мисли. И гле и даље ТРАЈЕ!
Тако да колико год се фб.или малигни,биједни људски црви трудили цокулом згњечити истину, заборављају да се она много озбиљнијег и јачег противника рјешавала ,него што је то неки виртуелан, невидљив вирус од човјека.
Умијемо да ћутимо, али то никако не значи да умијемо да не мислимо!
Кад се погасе свјетла ове велике циркуске шатре препуне лажи, сјаја, пластичним осмјесима замаскиране дубоке личне туге, људске усамљености која наликује лирској трагедији на позоришној бини, шатре која је препуна климоглаваца затупастих погледа који живе за један аплауз охолог газде спремни да због тога издају и најрођеније, несрећá које су обавиле сваког појединца па тако и широке народне масе, ипак иза те шатре постоје прави људи. Опипљиви и моћни! Људи који плачу кад им се плаче, који се смију личним грешкама, које радују лијепе ствари, они људи који су истински живи и који никада неће изумријети! Трајаће као живо подсјећање на њихову ругобу која окреће главу од овакве љепоте која их управо подсјећа на њихову дубоку несрећу и ружноћу.
Трајаће док буде воља и милост Божија.
Док буде било и последњег доброг човјека!
А онда се застор отвара и на сцену ступа Господар цијеле васионе и свих живих бића!
Онда се одваја ружно од лијепог, лаж од истине, маске од чистог,блиставог израза, пакост од невиности.
Истинита ријеч само слиједи свој извор који је неугасив.
И залуд се трудили неће је затомити. Свака ријеч се као палидрвце пали, јер долази од боголиког човјека, и ту се мржња и тмина, гасе!
Све лоше се у огањ баца а сво лијепо сија и освјетљава неугасивим сјајем то љепше постојање и мјесто које је заузето за било кога ко не припада ту!
Нема коментара:
Постави коментар