ЛЕНКА

Танки, свилени звуци виолионе које гудало извлачи из њених затегнутих жица су толико занијели Радоша да га преплави сјетна обамрлост и тиха туга душе која га удари посред срца. Заводљиви звуци староградске музике потпуно га освојише, док је напола пресавијен за кафанским столом испијао већ, ко зна коју по реду, чашицу ракије. Опора и љута клизила је низ грло пржећи утробу љутином, док га је обузимала она врсте клонулости послије које се дуго и неутјешно плаче. Присјетио се Ленке, риђег,стидљивог дјевојчета коју је одбацио желећи нешто боље за себе. Сада пак мислећи о том нечем бољем, могао је само признати себи да је могуће, упознао и љепше, раскалашније и бучније жене од којих су се неке смијале тако гласно и нападно одајући неку сурову простоту, након којих није могао да их гледа истим очима. Користио их је и одбацивао тражећи кроз живот " то нешто". Ооо, колико је жена само имао, пребирао је по полубистрој свијести, налакћен на кафански сто, са кога је висио напола свучен карирани стољњак. Кафана задимљена, бучна и већ дуго његов други дом. Неодређено, готово тупо је гледао у неком нејасном правцу ослушкујући звуке виолине и тамбурица квартета старих Цигана, који су позвани за сусједни сто пребирали по жицама увјежбан и за њих, тако познат репертоар пјесама. Пићем је утишавао савјест која за све ове године није умукла. Нагризала га је и будног и успаваног. Болио га је његов давњашњи охол и умишљен поступак према Ленкином њежном и непосредном женском бићу. Након тога у потрази и лакомислености мушког ега, наилазио је само на површне жене, док га је и несвјесно прогањала Ленкина посвећеност и топлина душе која се тако јасно оцртавала у пару њених плавих очију око којих су расуто лежале ситне пјегице. Ленка... Ах, Ленка! Гдје ли си сада? Чија ли си? Ко ужива у призору твог јасног и бистрог погледа? Коме си пријатељ и супруга? Наискап отпи још једну ракију те млитавом руком пијаног тијела, позва свираче да му на уво одсвирју: - Већ одавно спремам свог Мркова- Разлегоше се звуци а пред његовим очима пукоше родне њиве, воћњаци, располовише се зреле шљиве и мирис оног љета у ком је остао да вијори Ленкин цвркутав смијех који се изненада претворио у плач сломљеног, женског срца. Када је те необично лијепе љетне ноћи одлучио да јој каже да одлази, осјећао је несигурност, па можда помало и неки пригушен страх. Није знао како да јој то тек тако саопшти и који разлог да нађе да би је увјерио да је најбоље да се разиђу. Ленка у дугој цвијетној сукњи, леђима наслоњена на дрво липе. Коса јој расута по раменима, густа, риђа у слаповима, очи јасно плаве пуне доброте а усне набубриле жељне пољубаца и миловања. Груди испод жуте кошуљице само што не искоче. Бујне, крупне, дрско се отимају дугмадима које их спутавају, струк само што се није преполовио, ма на горску вилу је наликовала. Те ноћи ко' у инат, љепша него икад, те се поколеба у својој намјери. Прилазио јој је несигуран и опијен њеном раскошном љепотом. Њен звонак, помало пискав смијех га дочека. -Како си ми лијеп Радоше - мазно се увијала те вјешто избјегну његову жудњу да је страсно пољуби. -Још мало Радош, још мало и свака ноћ ће бити наша - помало озбиљно проговори, посматрајући га очима пуним љубави. Заручили су се прије скоро шест мјесеци и његови су већ увелико спремали дарове и свадбу. Ленкиним се Радош није никада нешто посебно допадао, али био је младић прилично добро стојећи. Његов отац је годинама радио у Аустрији и кућа им је била највећа и најбогатија садржајем и намјештајем. Њенима је сметало то што он није радио нити покушавао да нађе посао. Отац и мајка су га размазили те у будућој женидби за њихову кћер, видјеше праву прилику за њега и могућност да се уозбиљи. Ленка је била спремна за брак у сваком смислу. Домаћица вјешта кухињи и везу још од малена. Завршила је те године средњу школу, па сад како им Бог да... Радош је пожудно ухвати за руке и страсно прислони на дрво подигавши јој руке изнад њеног лијепог лица. Она се кикотала и вјешто избјегавала његове пољупце. То му још више излуди пожуду и он опијен њеном љепотом, крену насртати на њу. Она се прво смијала а затим се јако наљути и грубо га одгурну -Шта је са тобом Радоше! Како се то понашаш? Договорили смо се ништа прије брака. Још мало, шећеру мој, стиша глас Ленка, и ухвати га за браду загледавши се дубоко у његове, од страсти потамнеле очи. Још мало и твоја ћу бити сваки дан, сваки сат и минут. - -Радошева мушка природа би повријеђена и у том трену се присјети како је удаљити од себе. - Досадило ми је то твоје - ништа прије брака- , право да ти кажем, мрзовољно процједи кроз усне. Шта ако не будем задовољан?- -Како мислиш не будеш задовољан? - изненађено и увређено га погледа Ленка. -Па, знаш већ... Као мушко. Откуд знам да ли ћеш ми одгаварти на све моје прохтјеве и жеље. Хајде да вечерас спојимо наша тијела, свакако ћемо у брак за кратко вријеме - - То не долази у обзир јер шта ако сад видиш да ти "не одговара" моја страст. Шта Радоше онда? Да ме тако " испробану" и повређену оставиш? Јел то мислиш? Он је изненада у томе видио излаз из тог обећаног брака. -Па Ленка двадесет први вијек је забога. Ко ће да те пита шта си прије брака радила. Ако и не одговориш на страст вечерас знаћу да ме не волиш и нећу те женити! - -Тако дакле?- у невјерици га упита Ленка. -Тако!- одлучно проговри Радош. Са ужасом је гледала у њега не скривајући млаз суза који потече из њених плавих очију. Ухватио је невјешто за рамена покушавши да је тобож утјеши. Она је као у полусну затресла своју главицу и јасно је и сад видио њену густу косу која је замирисала пред њим. Једна њена суза се тада откинула и пала на његову надланицу. Боже, како је била врућа та кап сузе. Чинило му се да је вршак жара пао на његову руку и нагло се тргнуо. Јасно се присјећао тог тренутка и његовог глупог, неизговореног питања које му се наметнуло у том тренутку - Како је могуће да тако вреле сузе не опрже и њене очи? - Сјетио се као се извила из његовог млитавог загрљаја и побјегла у ноћ. Њен бат који се спуштао на стазу посуту шљунком, одзвањао је у ноћи и добро му се урезао у свијест. Учини му се чак у једном трену, веома сличан касу његове кобиле када је те ноћи видио последњи пут. Зашто је баш нашао сличност са његовом кобилом није ове ноћи налазио никакво разумно објашњење које би задовољио његову од пића и туге, помућену свијест, сем да је и Ленку и његову кобилу толико волио, а обје их је изгубио. Дрхтавом руком узе чашу и стисну је тако јако да му прсти побелеше. Одиже руку од стола и отресе чашу о под. Помућеним погледом обухвати Циганина који је свирао и молећиво му затражи да му одсвира - Беле руже, нежне руже- Зацвили виолина пред његовим сломљеним бићем и разлијеже се дубок и мек глас Циганина . Потекоше ријечи и разбише се о задимљену просторију: - Нежне руже, беле руже Цветале су на прозору Случајно сам туда прошо Разболех се кад их спазих. Не пролазим више туда. Цветају ли ја не питам Стално сањам ја о њима Боље да их видо' нисам, Тужно данас звона звоне. Удаје се моја драга . Да ли ће из ока њена пасти која суза врела?. Само једном ружа цвета Само једном срце воли. Реците јој, док не умрем Нека буде само моја. - Дотукоше га те ријечи и заплака не обазирући се на погледе присутних у кафани. Мушке, тешке сузе одрањале су се из његовог скрханог и од алкохола потпуно уништеног бића. - Није био спреман на обавезе и брак. Није био спреман на само једну жену. Желио је све да искуша, све да опроба. Желио је да проживи! - Његови су били врло несрећни. Ленку није више видио. Није жељела да га погледа од оне ноћи. Широк пут у пропаст се указивао пред њим. Банчење, мијењање жена, неодређен правац и готово све потрошене очеве и мајчине паре. Како је мијењао жене тако је мијењао и градове. Размазише га и уништише његови, удовољавајући му свакој жељи и прохтјеву. Уништили су га оног тренутка када су жељели да му створе све и припреме прије женидбе да се не би мучио.. Ах, како су погријешили! Како се ноћас мучила његова душа која се распадала у болу и жудњи за здравим животом. Извуче нешто згужваних новчаница и баци пред Циганина, једва се придижући од стола. Како би сада са Ленком стварао и радио. Како би је цијенио. Тетурајући се несигурно отвори врата и изађе у тиху, ведру ноћ. -Ленкааа- разлијеже се у ноћи име жене коју је толико требао. Вруће сузе му пржише очи и капаше на дланове којима је отирао очи. То је бол, самоћа и изневјереност пржила, схватио је те ноћи Ленкину врућу сузу.