ЗА МРВОМ ЈЕДНОМ

ЗА МРВОМ ЈЕДНОМ O, како ми је жао пса Што пред зору гоњен глађу тражи мрву једну. Дјевојка корака лака прође и видје мршава пса. У псећим очима стајаше чежња за мрвом једном. У ташницу завуче витку, бијелу руку. Извади огледалце И намаза пуне једре усне . Он лагано крену даље тражећи мрву, мрву једну. Прођоше у том дану углађена господа даме и млади војници. Журили су својим путем док се у чекању надао и тражио. Киша је почела врло јака и хладна.  Сливала се низ мршаво псеће тијело танке, жуте длаке. А он је дрхтећи искао само мрву, само једну, једину мрву. Из даљине на јакој киши појави се босоного уплакано циганче. Никад се прије видјели нису, а ипак, знали су се дјечак и пас. Дјечак је плакао Пас је цвилио тог дана док се киша сливала. Загрљени угријаше гладна тијела за мрвом, мрвом једном. Мршав и тужан пас уплакан и босоног дјечак,  једном једином мрвом љубави умирише глад цријева и усамљеног несхваћеног Срца!