ОСТАНИ ЈОШ ОВУ НОЋ

Не иди још, стани на час,

 оћути тихо јецај моје душе,

 покрени лавину страсти на нас,

 јел чујеш, то немири круже

 свуд око нас?

Скоро ће јесен и досадне кише

 хоће ли нас оживјети та ледена јутра,

 студеном зебњом ишчекујем сутра

 зар нам ни душе,нису младе више?

Само ме загрли и избриши тугу

 унеси прољећа мирисни сјај,

 потражи у oчима мојим поруку

 и успавану, загубљену дугу.

Само нек ноћас оду сузе,

 ко немио и досадан гост,

 Могу ли оживјети погажене руже,

 може ли те носити порушен мост?

Кажи ми тихо, да не чује нико

 склопићу очи у овој љубавној ноћи,

 са одласком ове јесење кише

 можда ненајављен путник, кани доћи.

Путник са надом у срцу

 и росом у оку,

 носећи непролазности поруку

 истиниту и дубоку.

Остани још ову трепераву ноћ,

 не реци да је касно већ,

 душа што горко зри,

 треба твојих руку помоћ.