ČEMU NEGIRANJE STRAHA

                            

Ovo je ko zna koja po redu sedmica potpuno drugačijeg života i uslova.Rekla sam već prošli put da neću brojati dane ,jer to onda znači da dajemo značaj  onome iz čega želimo izaći. Neću pričati o tome kako su ovo divni dani, kako je ovo vrijeme koje će nam svima donijeti mnogo dobrih stvari, neću pričati ni o čemu što ne znam, jer ne poznajem vaš način prolaska kroz ovo vrijeme. Ne mogu pričati o vama, mogu samo o sebi. Meni,kao i svima vama često iskrsnu mnoga pitanja, dileme, bojazan pri pomisli na neke buduće dane i godine. Nikada više kao sada,  nismo obasuti raznim saržajima koji nam govore toliko oprečnih informacija i koje u srži nose poruku opreza, straha i laži! Svi sadržaji, bez izuzetka. Laž je sve ono što neko iz svog ugla piše a još se nije ni desilo, da bi to mogli potvrditi. Ko zna čiji i kakvi izvori svašta pišu. Mnogi od njih su dobronamjerni, ali ih to svakako ne oslobađa sumnje u istinitost. ZAŠTO?  Jednostavno jer nečija istina ne mora biti i naša istina.To je samo ugao posmatranja neke perspektive iz ugla tog nekoga, koji piše. U ovim dugim danima i ja sam proživljavala paletu emocija i prolazila mnoge filtere,dok se nisam odlučila obratiti kroz ovo pisanje. Osjećam se zarobljeno ,sputano i bez osnovnih ljudskih prava, SLOBODE. Sloboda  govora,  kretanja i osnovne slobode  počinju sve više da nam se oduzimaju. To smo svi svjedoci i kakav god da je razlog tome, to je nepobitna činjenica. Završava se u zatvoru zato što neko " širi paniku",mada je iskreno u otvorenim medijima ne nedostaje, čak štaviše, ne dozvoljava se vjernicima proslaviti najradosniji praznik Vaskrs, opet iz poznatih razloga, "širenje virusa",mada razne prehrambene prodavnice primaju na jednom mjestu mnogo više kupaca, nego crkva koja bi se držala pravila opreza. Zatvorena je najstarija populacija koja je uspjela da dobije malo kiseonika u njihovom ubuđalom ,stambenom zraku, pa im je putanja  otprilike 500 metara od ulaznih vrata , i mnogo nelogičnosti sa kojima ne mogu da se dogovore ni stručnjaci .Digla se velika hajka na Novaka Đokovića koji je rekao (Ustavno pravo svakog građanina da odluči o  svom životu), da se neće vakcinisati.. Mnogo toga, čak  i previše sadržaja što od globalističkog porobljavanja stanovinštva  do velikih promjena u istorij čovječantva. Sve sam čitala i žvakala, no kad stavite mnogo hrane u usta ili je morate ispljunuti ili dugo žvakati  ,ali ukus dugo žvakane  hrane u ustima neće više biti isti .Potpala sam i ja u zamku čitanja svaštara i došla u situaciju da nisam mogla sve progutati.Kao sa zalogajem hrane. Neke sam ispljunila a neke sam sažvakala i nemaju mi istu jačinu i sadržaj od onog prvog utiska. Međutim, kako god sam šta eliminisala,  imala sam neki podmukao osjećaj tjeskobe u duši.. Počela sam da mjenjam raspoloženja i na nejasan način nisam mogla da se oslobodim slike srne koja je ulovljena u zamku, i premda oko nje još nema krvoločnih vukova koji su je okružili, ona se uznemireno šeće i  osvrće osjećajući  strah i oprez.  Već danima sam se budila sa tom slikom u glavi i osjećajem u duši, dok nisam shvatila šta ta slika nosi. SRNA OSJEĆA STRAH! Strah .Strah koji sam negirala i zataškavala nekim aktivnostima kojima sam upošljavala svoj um ali ta emocija je bila prisutna, bez obzira što sam je pokrivala hrpom pjeska. DA! MOŽETE BITI SLOBODNI SAMO KADA PRIZNATE STRAH. Emocija koja nam služi da nas zaštiti.Emocija koja je važna u opstanku, ali ako je ignorišemo ona počinje da nas jede i proganja. Sve dok joj se ne obratimo i upitamo od čega nas štiti. Važno je dragi moji ,tako je važno da budete sami sa sobom i  ISKRENI!.To uvijek govorim,  i da osluškujete sebe. Da izvučete iz sebe krajnje pošteno ono što vas okupira i tišti. Tu može da vam pomogne neko ko vas dobro poznaje, neki pasos iz knjige pa da vam klikne istina, sami sebi možete priznati jasnom analizom. Meni je kćerka pomogla u dugom i otvorenom razgovoru i nakon  prilično besane noći, ali maksimalno dobro iskorištene, znam sada šta me je činilo tjeskobnom, u poslednje vrijeme sve češće ,pa popusti i opet neki dan sve ispočetka. Mnogo je strahova izronilo iz mene. Strah o sigurnosti mog djeteta, neizvjesnim danima, razne scenske slike" krojača" naših života, i našeg neslavnog kraja :) .Kada sve bacite na papir, ništa više neće biti isto.TVRDIM DA SU MI PAPIR I OLOVKA NAJBOLJI SAVEZNICI i prijatelji. I kada pročitate sve šta vam je podsvijest šapnula, na pola od toga sadržaja  morate da se nasmijete, kao ja .Grohotom . I iscerit ćete se svemu u lice. Koliko tad sve nestaje u trenutku. I  vidite ono žvakanje sadržaja o kome sam govorila. Iz vaših glava ćete ispljuniti toliko mnogo stvari i nastaće oslobođenje. Shvatite nešto jako bitno što sam noćas osvjestila. NI U JEDNOM ŽIVOTNOM IZAZOVU MI NEMAMO ZADATAK BITI JUNACI, jedino što trebamo je ostati normalni nakon svega. Jedino što trebamo jeste priznati sebi STRAHOVE,makar to u vlastitim očima izgledalo kao slabost. Mi smo ljudi koji ne možemo jednako nositi svaki izazov i niko od nas ne traži da jurišamo na tenk da bi pokazali neustrašivost.TO PODSVJESNO MI OD SAMIH SEBE OČEKUJEMO. Zato je važno poznavati sebe i upoznavati sebe. U zajednicama sa više članova sada više nego ikada morate imati razumjevanje jedni za druge.Sada se moramo držati sigurnosti,a to je porodica! Prijatelji. Učitelji naši životni .Moj učitelj meni je sinoć bila moja predivna kćerka, koja mi je toliko pomogla da iskoračim ispred sebe i priznam da sam negirala  toliko toga ,od čega mi se želudac skupljao. Zar mnogi od vas koji su u ovoj pošasti izgubili svoje najdraže, koji u tuzi nisu mogli nasloniti glavu na rame prijatelju,koji su bili sami na najvećoj životnoj vjetrometini dok ste spuštali u zemlju svog člana porodice,zar NISTE HEROJI.,iako ste prolili more suza?  Zar ste slabi zbog toga što osjećate bol i tugu? Toliko je raznih priča i životnih okolnosti oko nas ,sa kojima se ljudi nose. Neko možda ko zna koje jutro po redu nema da jede..Neko nema mogućnost da nazove nekoga i dobije podršku. Neko je ostao zaglavljen u tuđoj zemlji a htio bi kući.. Šta da kažem svima nama? SAD JE VRIJEME DA SE BOGU VRATIMO. Terete ne možemo nositi sami ,preteški  su.Zato tolika količina straha i tjeskobe. Zato guranje svega pod tepih ,jer mislimo da nema gdje to da iznesemo. Ne  zaboravimo ko može da nam pomogne. Nikada slutnje ne mogu biti realnost ,koliko ih mi crnim vidimo.Bog nikada n estavlja teži teret od mjere naših leđa. Iskoračite iz sebe i napišite strahove kao ja noćas.Čitajte ih i odgovarajte na pitanja

ZAŠTO ME TOGA STRAH?

ŠTA ME NAVELO DA TAKO MISLIM?

ŠTA MOŽE DA SE DESI AKO SE TO I OSTVARI?

ŠTA JA DA URADIM?  

Vidjećete koliko će vam se iskristalisat stvari i više ništa neće biti isto. A zatim donesite još neke važne odluke:

PIŠITE ZAHVALNOST I NABTRAJAJTE BLAGOSLOVE I U OVIM DANIMA! IMA IH TOLIKO MNOGO.

OBEĆAJTE SEBI DA NEĆETE TROVATI SEBE SADRŽAJEM KOJI JE POTPUNO UPITAN

OBEĆAJTE SEBI DOBRE FILMOVEI KNJIGE I MOTIVACIONE VIDEO MATERIJALE

OBEĆAJTE SEBI STRPLJENJE I SMIJEH U ČEKANJU BOLJIH DANA

BaAVITE SE STVARIMA KOJE VAS USREĆUJU.PIŠITE, CRTAJTE, PRONAĐITE KOD SEBE INTERESOVANJE DA OSMISLITE OVE DANE I ZAISTA IH UČINITE NEZABORAVNIM

I vidjećete kako ćete dan po dan biti onaj stari junak koji je zaboravio koliko toga je do sada preživio i postao samo jači! Preživjećemo i ovo! Idu bolji dani jer Bog o nama misli