ЖЕЉА ПРОВИНЦИЈАЛКЕ
Не пуштај ме саму,
мене провинцијалку са срцем
дјетињим и чистим
у тако далек свијет.
Тражиће моје очи улице градића
у коме се ромор киша
претвара у смијех,
и прољеће не мирише нигдје тако опојно,
као ово овде.
Залутаће моје срце
у коме процвјетале трешње миришу,
и тражећи лица позната
уплашиће се ,нашавши
само горке и празне очи
са изразом изгубљене радости.
И нећу бити срећна,
сједићу тако сама
и немирна,
ослушкујући кораке твоје,
пуна зебње и наде.
Ако ме некад будеш потражио,
наћи ћеш ме тамо
у оном гиздавом винограду
док у дланове скупљам
мјесечеве мјене,
чекајућ Тебе.
И док течем према теби,
подари ми макар пријатељски стисак,
и једноставно,
само ме загрли.
Алекс Сашка
Нема коментара:
Постави коментар